Motiv tim

"Snovi postaju stvarnost kada znate šta stvarno želite"
Naslovna  |  Info  |  Press  |  Biznis Magazin  |  Gde se dede entuzijazam

Biznis Magazin

Gde se dede entuzijazam

09. 03. 2016. 13:34

Zašto dozvoljavamo da gubimo tako dragocene resurse kao što su pozitivan stav, energija, entuzijazam, znatiželja, kreativnost, znanje, poznavanje novih tehnologija, nove perspektive?

Dugo me već muči jedno pitanje. Gde nestanu entuzijazam i energija koju mladi ljudi nose? Kako to da umesto da oni zaraze radnu sredinu svojim pozitivnim stavom, u stvari, radna sredina zarazi njih atmosferom kompanije pa njihov entuzijazam, pozitivna energija i životna radost, izblede.

Prenosim vam sve iz prve ruke. Imam to zadovoljstvo da budem stalno okružena mladim ljudima. Osim što sam majka dve devojke od 26 i 20 godina pa poznajem mnogo njihovih prijatelja, ja i sarađujem sa mladim ljudima na raznim projektima. Nedavno sam imala izuzetnu priliku da budem govornik na skupu namenjenom mladim ljudima 99U local Belgrade. Ovaj veliki događaj koji je stavio Beograd na mapu sveta organizovali su, bez ikakve finansijske pomoći, upravo ti mladi ljudi. Pričamo o uzrastu do 25 godina. Pokretač ideje u stvari je dizajner i programer za neke meni nepoznate visokotehnološke stvari. Organizacijom se bavi zato što to voli i spreman je da se angažuje volonterski kako bi doveo svet u Beograd. Okupio je svoje prijatelje i prijatelje prijatelja. Svako je bio zadužen za nešto i nije bilo bitno šta radi i na kojoj se hijerarhijskoj lestvici nalazi. Bilo je očigledno da svi imaju snažan osećaj doprinosa i svrhe. Svi su radili volonterski. Neplaćanje nije umanjilo njihov entuzijazam i predanost poslu. Kreativnost i snalažljivost bila je očigledna, a entuzijazam i pozitivna energija mogle su da se napipaju. Zašto? Oni su imali misiju i zajedničku viziju. Delili su iste vrednosti. Bili su tim. Znači može.

Danima posle događaja nisam mogla da se otrgnem utisku da mladi ljudi mnogo znaju i da su spremni mnogo da daju. Oni u život kreću sa puno entuzijazma, energije i spremnosti da doprinesu. Onda se desi nešto, a mi to zovemo realnost, pa ti mladi ljudi u boji nekako izblede, nekako se smire, predaju i uklope. Ili, ako imaju specifična znanja koja se trenutno jako traže, odluče da odu. Zauvek. Oni koji ostaju, priključuju se vojsci sličnih i više se i ne sećaju da su na početku svoje karijere bili puni entuzijazma. Znači, negde pravimo grešku.

Nimalo mi se to ne dopada jer to je klasično rasipanje resursa. Ne mislim samo na mlade koji odlaze, to je druga tema. Mislim na njihove resurse generalno. Zašto dozvoljavamo da gubimo tako dragocene resurse kao što su pozitivan stav, energija, entuzijazam, znatiželja, kreativnost, znanje, poznavanje novih tehnologija, nove perspektive?

Šta se, u stvari, dešava u kompanijama? Ne bih da generalizujem, ne odnosi se na sve kompanije, ipak, prečesto se dešava da bismo mogli to da ignorišemo. Evo šta sam saznala.

Često, nema ko adekvatno da se bavi novopridošlim kadrovima. Retke su kompanije koje imaju proceduralno uvođenje u posao, češća je situacija priključi se i snađi. Daju im se zadaci koje niko ne želi da obavlja, rutinski i neinspirativni poslovi koje mogu da obavljaju čak i ako nemaju nikakva predznanja. Opasnost je kada to potraje pa umesto da razvijaju svoje sposobnosti kroz izazovne zadatke, tavore. Češće nema obuka i formalnog osposobljavanja za posao nego što ima. Pravi su srećnici oni kojima zapadne super kolega ili šef koji je spreman da deli.

Mnoge kompanije kreirale su divne sajtove i intranetove za zaposlene. Tu naravno upute i novozaposlene da se upoznaju sa kompanijom i potrebnim pravilima – od kodeksa ponašanja do kodeksa oblačenja i slično. Nešto ne mogu da se setim da mi je neko rekao da je imao razgovor sa svojim novim pretpostavljenim na temu vizije, misije i vrednosti kompanije. Sajtovi su sjajni, ali ništa ne može da zameni ličnu komunikaciju i lični primer nadahnutog pretpostavljenog koji sa puno žara predstavlja viziju i pritom demonstrira vrednosti kompanije. Češće se desi, daleko bilo, da se ta prva komunikacija i upoznavanje sa kompanijom svedu na tračerisanje i hodnik informisanje o tome ko i šta sve ne valja i šta sve ne može.

Ako zaista želimo da zaposleni budu proaktivni, da doprinose, da imaju inicijativu, onda to treba da im i omogućimo. Da ih uvažimo, da ih podstaknemo i pružimo im osećaj pripadnosti. Na mladima svet ostaje i to nije samo fraza. To je činjenica. Dozvolimo im da koriste svoje sposobnosti jer ih evidentno imaju. Na nama je da osmislimo kako može.

 

Autor: Stella Karl Ćosić

Programe vode sertifikovani koučevi i treneri: